BRANISLAV NUŠIĆ

IZ AUTOBIOGRAFIJE

Opis ovoga života otpočeo sam sa rođenjem, nalazeći da je to najprirodniji početak. Polazeći od toga fakta, ja se  nisam upuštao u stvari koje su prethodile mome  rođenju, pošto o tome verovatno i nema nikakvih podataka. Autobiografiju sam završio ženidbom, nalazeći da posle ženidbe čovek i nema autobiografije.
 Uostalom, vreme od rođenja do ženidbe i jeste jedan period (sa mnogo potperioda) u istoriji čovekovoj. Onako otprilike kao što u istoriji Srba vreme od doseljenja na Balkansko Poluostrvo do propasti carstva na Kosovu činijedan veliki period sa mnogo potperioda. Čak bi se i u životu čovekovom taj period od rođenja do ženidbe mogao, kao i u istoriji, zvati period "od doseljenja do propasti". Kao što bi se i period koji zatim nastaje mogao tako lepo i u životu, kao i u istoriji, nazvati: period "robovanja i patnji".

 
Anegdota o Nušićevoj ženidbi

Povodom 150. godišnjice rođenja Branislava Nušića, evo jedne anegdote o njemu iz knjige Đorđa Popovića

"Uoči svadbe, navikao na svakojake smejurije i zavrzlame, malo u šali, malo u zbilji podneo je verenici pismeno - tri poroka, od kojih je ona obavezno imala jedan prihvatiti. 

" Da izaberem kocku - ode kuća", razmišljala je trezvena mlada. "Ako se odlučim za piće - ode i kuća i zdravlje.Ponajbolje je dopustiti - žene!" 

 Tako se nevesta za ovo treće odlučila i ispod toga se potpisala. S tim pismenim u džepu, Branislav se oženio Darinkom u manastiru Arhangela Mihaila u Lisolaju kod Bitolja, uz kumstvo ruskog konzula Demerika i veselje o kojem se godinama pripovedalo"

Neke Nušićeve mudre izreke  :)
 

Brak je ugovor po kojem čovek jednom u životu kaže “Da” i preuzima obavezu da to ponavlja celog života.

Na pozornici se najpre digne zavesa, pa se tada odigra drama. U životu to drugačije biva: najpre se odigra drama, pa se onda digne zavesa.

Karijeristi ne ostavljaju nikakav trag za sobom, osim bivših prijatelja.

Nušić o ljubavi

Prva ljubav je opasna samo kada je ujedno i poslednja.

 Moja trinaesta ljubav, to je – moja žena. Ja sam odavno znao da je broj trinaest malerozan, ali nisam znao da to i u ljubavi važi.

PRVA LJUBAV
/Branislav Nušić-Autobiografija/

Zaljubio sam se u Persu, našu komšiku, jer ona mi je bila najbliža. Persa je bila pegava, nosila je žute čarape i uvek su joj bile iskrivljene štikle na cipelama.

Dok se nisam zaljubio, nisam ni obraćao pažnju na nju, ali od časa kada sam se zaljubio, izgledala mi je božanstveno lepa i dovoljno mi je bilo da je vidim, ma i izdaleka, da vidim samo njene krive štikle, pa da se odmah uzbudim i pohitam joj u susret, ne bih li što pre sreo osmeh na njenome pegavom licu.

Bilo joj je devet godina i učila je treći razred osnovne škole. Ljubav sam joj iskazao na jedan neobično romantičan način. Jednom prilikom, kad smo igrali žmurke, mi se zajedno sakrijemo u jedno bure, u kome je moja majka zimi kiselila kupus. Tu, u tome buretu, ja sam joj iskazao ljubav, i zbog te mile uspomene i danas me još trone kad god prođem kraj kakvog bureta.

IZ GOSPOĐE MINISTARKE

Ovaj moj nesrećnik, onaj mali gimnazist Raka, bio danas na igralištu , sa decom engleskog konzula. Ja sam ga naročito poslala, jer, znate, on sad pripada tom društvu… Dа! Pа zamislite, razbio nos sinu engleskog konzula i opspvao mu oca. (pаuzа) Pa dа, uviđam i ja sama da je to vrlo nezgodno ali, šta ću, ne mogu iz ove kože. Ta kako kazniti, neću ga kazniti, nego ću ga isprebijati, ali je meni glavno da se nekako zataška stvar kod engleskog konzula, da se on ne ljuti.Pa to sam htela da vas umolim, da odete vi do njega, u ime moje, i da mu kažete: neka ne uzme stvar ozbiljno, deca ko deca! (pauza) E, pa što drugo mogu da mu kažem. Ja mislim on je pametan čovek, neće valjda dozvoliti da se dve države zavade zbog jednog nosa; (pauza) dа, а što mu je psovao oca, recite da to u našem jeziku ne znači ništa ružno, to je kao kad bi se na engleskom kazalo „dobar dan“. I uopšte, recite da je to naš narodni običaj da psujemo oca jedno drugom.

Nušić sa Žankom Stokić koja je prva igrala ulogu Živke ministarke...