Jastučići za burme - Ring pillows

SANJA I DRAGAN

Dvanaestog jula vjenčali su se Sanja Šebić i Dragan Ivanić, dvoje divnih mladih ljudi, na čijoj svadbi smo uživali, veselili se, bili srećni i počašćeni srdačnim i velikodušnim gostoprimstvom! Za tu priliku Sanji i Draganu je za burme poslužilo ovo jastuče, koje sam sa velikom ljubavlju izradila za moju dragu, divnu, prelijepu Sanju i njenog, a sada i našeg Dragana! ;) :)

Neka im je svaki trenutak u životu ispunjen srećom, radošću, blagostanjem i nadasve, velikom ljubavlju, kakvom su i započeli svoj zajednički život!

Sa Sanjom i Draganom ćemo se na ovim stranicama ponovo družiti kad bude nastajao post sa cipelicama... ;) :D

Do tada evo još malo uživanja u fotografijama sa njihovog vjenčanja

                         

:D

PIH, TA NEMOJTE KAZ'TI!!! :)

Timoti Džon Bajford, autor legendarnih TV serija za decu "Neven" i "Poletarac", umro je danas u 73. godini

Timoti Džon Bajford, britanski režiser, scenarista i glumac, koji je veći deo svog radnog veka proveo u Srbiji, preminuo je danas u 73. godini, objavio je RTS.

Timoti Džon Bajford ostaće upamćen kao Englez koji je napravio najbolje srpske TV serije za decu - "Neven", "Poletarac", "Babino unuče"... Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 2011. godine, a početkom 2013. godine dobio je nacionalnu penziju Srbije. Bajford se godinama borio sa teškom bolešću.

Bajford je rođen 1941. godine u Salisberiju u Engleskoj, a karijeru je započeo radeći za dečji program BBC.
Za dokumentarac "I Want to Be a Showjumper" ga je nagradila BAFTA 1969. godine, a dve godine kasnije se preselio u tadašnju Jugoslaviju, gde se oženio i ostao do kraja života. Bajford je u Srbiji ostavio dubok trag radeći na dečjim programima, prevođenju i predavanju engleskog jezika. Bajford je skoro 40 godina radnog veka u Srbiji proveo sa statusom stranca sa privremenim boravkom, a državljanstvo je dobio tek sa 65 godina, na intervenciju tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.
Imao je problema i da dođe do penzije, a ponovo se našao u žiži javnosti prošle godine, zbog nestašice leka "durožestik". On je uputio apel preko društvenih mreža kada je rekao da će "umreti od birokratije, a ne od raka".
"Ja sam to radio da se obrati pažnja na opštu situaciju, ne zbog mene. Ima ljudi koji su mnogo teže bolesni“, rekao je tada Bajford za B92.
O Bajfordovom radu i životu snimljen je i dokumentarac "Pitam se, pitam se… ko je Timoti Džon Bajford” po scenariju i režiji novinara Studija B Velje Pavlovića.

                                                                     NEVEN   

Časopis Neven je izlazio u Novom Sadu, a Zmaj ga je uređivao do kraja svog života.

Serija predstavlja svojevrsno televizijsko čitanje ovog časopisa. Svaka epizoda je jedno Nevenovo godište, a jedina autentična ličnost je šef parade, dr Jovan Jovanović, koji kao i u časopisu nastupa kao urednik, uvodnik Nevenove pošte, i kao lekar koji deci daje savete da sačuvaju zdravlje, osnaže telo i duh.

Sve ostale ličnosti su izmišljene ili preuzete iz konteksta časopisa. Značajno mesto ima mnoštvo znanih i neznanih pesama.

 Scenario: Ljudmila Bajford i Timoti Džon Bajford

                                  BABINO UNUČE

je jugoslovenska televizijska serija bazirana na komediji i humoru, koja je bila veoma omiljena među mlađom populacijom. Snimljena je 1976. godine, u režiji Timotija Džona Bajforda.

Serija Babino unuče govori o odrastanju jednog dečaka koga čuva baba. Kroz trinaest epizoda pratimo njihove dogodovštine po dolasku u veliki grad, prilagođavanje kroz komični sudar seoskog i gradskog mentaliteta, kao i dečakovo odrastanje i sazrevanje

                                             
                                                                    

Momčilo, Gojka, Kapor - 8. april 1937....

Od čega se prave romani? Romani se prave od kiše koja neutešno natapa beskrajnu blatnjavu ravnicu u kojoj sam zatočen kao vojnik... Prave se od dosade, od strašne dosade, kada život stane i kada ne znate šta ćete sa sobom pa sedate za pisaću mašinu da učinite nešto od svojih sati i svojih dana, a ispod prstiju vam se rađa svet koji vas čitavog obuhvata i uvlači u svoj vrtlog…

NAJSKUPLJI BOSANSKI LONAC NA SVETU ... :-)

"Jedne nedelje moj kum Lale i ja, odlucimo da skuvamo bosanski lonac za sebe i njujorske prijatelje. Pozeleli smo da pojedemo i nesto corbasto, nesto sto se kusa kasikom i tako smo se setili bosanskog lonca, ali nevolja je bila u tome sto nismo znali kako se kuva.
Lale pozove telefonom svoju majku u Beograd. Ona mu kaze da kupi tri vrste mesa (govedinu,

jagnjetinu, svinjetinu i po mogucnosti govedji rep), sargarepu i persun, cetvrt kile graska, boraniju, tri glavice belog luka i tri crvenog, jednu glavicu kupusa, tri krompira, dve paprike, dva paradajza, da sve to izmesa i preruci u lonac, doda soli, aleve paprike i tri deci belog vina…Kazala je takodje, da naspemo vode da bude najmanje deset santimetara iznad zeleni i mesa i da dolijemo malo ulja. Ucinili smo sve kako je rekla, ali smo zaboravili da pitamo koliko se dugo kuva i na kakvoj vatri?
Onda je Lale ponovo pozvao majku i usput se raspitao sta je uradio “Radnicki” prosle nedelje? Ona mu je rekla da bosanski lonac povezemo pergamentom, a kada provri, potrebno ga je tri do cetiri sata kuvati na vrlo tihoj, postojanoj vatri.
Posle cetrdesetak minuta, pergament, kojim je bio povezan lonac (umesto poklopca) naduvao se kao Graf-cepelin! Pretila je opasnost da ce da eksplodira,pa je Lale ponovo pozvao majku u Beograd da pita,sta da radimo?
“Pa, probusite ga pletecom iglom.”- kazala je ona. Ali, odkud nam pleteca igla usred Njujorka? Kazala je da smo budale I da pergament probusimo bilo cim siljatim! Jos su malo popricali i o tome kako je vreme u Beogradu i koliko je sati kod njih, a koliko kod nas. ”Je li i kod vas petak?”- pitala ga je majka, koju je uvek zbunjivala razlika u vremenu.

Posle cetiri sata kuvanja bosanski lonac je stvarno bio fantastican! U njegovom ukusu bilo je necega sto nas je podsetilo na one davne dane, kada je iznosenje bosanskog lonca na sto predstavljalo za porodicu pravi praznik. I Amerikanci su osetili da smo pogodili ukus: naviknuti na hamburgere,virsle i ostalu sinteticku hranu, samo su uzvikivali ”Mmmmmm… Dilishes!”

Posle smo izracunali koliko nas je kostao rucak za sest osoba: materijal za jelo stajao je oko pedeset dolara! Telefonski razgovori sa majkom u Beogradu-dvesta!

Bio je to najskuplji bosanski lonac svih vremena. Verovatno i zbog toga, sto je u njemu bio skuvan i deo nase nostalgije…"

 

*U Politikinom magazinu objavljen je recept Mome Kapora za bosanski lonac, napisan kako je to samo Momo umeo, a ja nisam mogla da odolim da ga ne prekucam i objavim ovde.

Bosanski lonac Mome Kapora

Potrebno je:

- 250 gr jagnjetine
- 250 gr svinjetine
- 250 gr govedine
- 250 gr krompira
- 250 gr crnog luka
- 4 glavice belog luka
- pola glavice slatkog kupusa
- 3-4 babure
- 2 ljute paprike
- 4-5 šargarepa
- 2 paškanata
- 2 veze peršuna
- mala kesa aleve paprike
- 10-15 zrna bibera
- pola litre kuvanog paradajza
- 2 dl belog vina
- so.

 Uzeti poveći zembilj, najbolje onaj što ima točkiće, i uzdišući otići na pijacu. Pre kupovanja namirnica, s nogu popiti lozovaču s pijačnim dangubama, a zatim ubediti mesara da niste cicija, ali da su vam za bosanski lonac potrebne tri vrste mesa i to tačno po četvrt kilograma. Budući da bosanski lonac potiče još iz onih davnih vremena kada savremeni dodaci jelima nisu bili pronađeni, jedini začin za njega jeste ljubav domaćice prema bližnjima, dodatak jelima koji nigde ne može da se kupi. Meso isecite na krupnije komade, svu zelen očistite i isecite na tanke kolutove, a crni luk na krupnija rebarca. Beli luk očistite od ljuske, kupus operite i isecite krupnije, sve to složite u oveći lonac, najbolje zemljani, i nalijte vodom da ogrezne. Pri vrhu lonac mora da bude prazan bar šest do sedam centimetara, zbog kuvanja. Dodajte kuvani paradajz, čašu belog vina (ostatak do litra slobodno popijte dok kuvate) i so. Prema otvoru lonca, odsecite dva tabaka pergament papira, pokrijte lonac njime i čvrsto uvežite kanapom. Stavite ga zatim na vatru da se što je u njemu istiha kuva oko četiri sata. Za vreme kuvanja lonac nikako ne otvarati! Od pribora za jelo, pored dubokih tanjira, servirajte samo kašike. Vino, naravno, belo, dobro ohlađeno, reskog bukea. Konverzacija za vreme ručka: vicevi o Muji, Hasi i Fati, koji ne smeju da pređu u vulgarnost. Uz ovo kao desert ide dobro ohlađena lubenica, po mogućstvu iz sela Sakule, a u Banatu. Posle ručka ponudite gostima kauč, divan ili otoman u hladovitim sobama, da malo odspavaju, jer „svako jelo kune telo, što ne legne da se slegne“.

ŠUMADIJSKI ČAJ

Šumadijski čaj se, inače, kuva od razblažene prepečenice ili meke šljivovice, kojoj se kao začin dodaju karanfilići uz malo šećera. U stara vremena, dok smo se grejali drvima, kocke šećera za šumadijski čaj hvatale su se užarenim masicama i cvrčeci topile u kuvanu rakiju.
...

Još nisam video da je nekoga ko pije šumadijski čaj i jede beli luk uhvatio grip. Bacili naprosto crkavaju već na ulazu u kafanu! Uzgred, nikada mi nije jasno zbog čega se smatra da beli luk smrdi i da je čovek iz čijih se usta oseća njegov zadah, nepristojan? Mislim da je to samo stvar dogovora. Zbog čega bi, na primer, mentol mirisao, a česnjak, koji nam raste tu odmah pokraj nas, smrdeo? Ako se dogovorimo da to bude prijatan i otmen miris (možda, putem opšteg referenduma), pravićemo od belog luka i parfeme, koji će istovremeno razgoniti i razno-razne boleštine, da ne spominjemo uroke, što današnji, inače preskupi, mirisi ni izdaleka nisu u stanju. Jer, ako se
ljubavnici dogovore da uveče jedu beli luk, oni jedno drugome ne smrde, pošto se mirisu-potiru! Što ga ostali nisu jeli - ko im je kriv?


Momo Kapor, 100 NEDELJA BLOKADE

 HLEB

 
"Izgubiti smisao za kruh, znači izgubiti vezu sa suštinom. Jer, hleb nam je suština. U njega se kunemo ("Leba mi!"), njime proklinjemo ("Lebac mu se ogadio!"), on nam je pravilo ("Ko tebe kamenom - ti njega hlebom!"), zbog njega se iseljavamo ("Trbuhom za kruhom"), a kada nas pritisnu nevolje i ucene, njime se branimo kao poslednjim utočištem, govoreći: "E, neću vala, pristati na to, pa makar suva hleba jeo!".

 

KAFA

 

"Kod nas se uz kafu rađa ljubav, kuju se zavere, leči mamurluk, prave planovi, drže sastanci, mire zavađeni, teše udovice, a ogovaranje bližnjih (ono predstavlja našu najizrazitiju nacionalnu osobinu), ne bi ni u snu bilo moguće uz neko drugo piće. Kafa je naša prošlost, ali i naša budućnost, jer smo, verovatno, jedini narod na svetu koji predviđa sudbonosne dođaje gledajući u dno prazne šoljice..."

(Skitam i pričam – Momo Kapor)

OMILJENI SU MI  CRTEŽI...

 

 ... OMILJENE SLIKE...

...I KNJIGE...