Za Petriće - Milu i Damjana

MILICIN KUTAK ;)

 Nakit od fimo mase...

broševi...

                                                     

....broševi
 

...broševi! :)

Ovakve vaznice su poklonjene jednom restorana u Šabcu...

...a Milica odnedavno radi i ovakve stvari...

                                                                                                                

Arsenal za Anicu

 

                             Crvena Zvezda za Anju 

Naušnice - poklon za komšinicu Vesnu! :)

 

...jer je jedna, od sličnog para, izgubljena... :)

              Uz naušnice, u kompletu su prsten i privjesak

Ljubav je sve ono što se dešava između dvoje koji se vole…

---

Momo Kapor

 8. april 1937. – 3. mart 2010.

 

"Za mene još i sad nema većeg čuda od dvoje koji se vole. Vidim ih na nekom trgu punom automobila i užurbanih prolaznika, na stepenicama, na uglu svoje ulice, na klupi u parku, po kojoj se nahvatala slana. Savršeno odsutni i nepomični oni se grčevito drže jedno drugog, a iznad njih, vidim kako se sama od sebe zida kuća- njihov budući dom: vidim prozore sa zavesama od nežnog tila, dečiju sobu i kuhinju u kojoj se savijaju palačinke sa džemom! Vidim im i oči, ali one me ne primećuju. Sami su u gužvi: koža uz kožu, dah uz dah, usne uz usne. Omamljeni tetrebi, zaljubljeni jeleni, sanjivi galebovi, umorni od ljubavnog leta…Taj prastari prizor uvek je za mene kao nov, poput tek pronađene obale Amerike kad je ugledao onaj pijani mornar sa Kolumbovog broda – oaza u poslovnoj pustinji, čamac na pučini u očima na smrt izmorenog brodolomnika, vatra na Aljasci – uvek je to za mene pravo pravcato čudo! I uvek se pred tim prizorom osećam kao stranac, jer svaki ljubavni par ima svoj tajni jezik, svoj šlager, svoj stih i časovnik ispod kojeg čeka, svoj rukopis, svoj način hoda i svoj zagrljaj u hodu. Zaista je tačno rečeno: *Ljubav je sve ono što se dešava između dvoje koji se vole…"

Momo Kapor

               Razbojnik Kađa i Princeza Nađa

Zamislite, deco, jedno veliko more,
i u tom moru jednu veliku lađu,
i na lađi okrugle prozore,
i na jednom prozoru - princezu Nađu!
Zamislite sad, deco, to isto more,
i u tom moru istu veliku lađu,
i na lađi iste okrugle prozore,
i na drugom prozoru - razbojnika Kađu.
Zamislite onda: bura ide,
vetrova fijuk i talasi,
i jedan talas princezu skide                                               
i poče mladi život da gasi.
Zamislite, deco, sto talasa,
većih sto puta od svake princeze,
može i ajkula svakoga časa
na modrom talasu da se doveze.
Strahom i bolom obuzet,                                                       
pojavi se otac princezin
i reče:
-Onaj biće mi zet,
ko spase mladi život njezin!
Zamislite, deco, puna lađa,
sve oficiri, prinčevi, admirali ...
I svi ćute, svi drhte, samo Kađa
skoči i - more ga zali.
Kađa izvali strašnu psovku
na račun vetra, na adresu života, na ime mora,
izbeže smrti mišolovku
i spase princezu iz valova.
Zamislite sad: otac taj,
kralj sigurno, a car verovatno,
podiže Kađu u zagrljaj
i poljubi ga nonšalantno:
- Ovo je kćer moja, a žena vaša -
princeza mila Nađa!
- A ja sam, s’ dopuštenjem,
izvinite na smetnji, razbojnik Kađa!
Umiri se more, zataji vetar, stade lađa ...
Puni straha, puni stida, prepuni jeze -
svi gledahu u pravcu princeze.
-Hrabri Kađa, - reče bleda princeza,
ja sam vaša Nađa ...
Izvinite, tata, na ovom svetu
svašta se događa!

Pončo :)

Aleksandrine sandale :)

Aleksandra Vujić mi je dala ideju za ove sandale...nadam se da ću uskoro raditi ovakve jedne i po njenoj narudžbi :)

Suvenirčići za Katarinu, Milicu i Maju :)

Ove cipelice su izradjene za tri divne djevojke, Milicu, Katarinu i Maju kao suvenircici koje su one ponijele za uspomenu na ljetovanje u Becicima 2010.godine

Za Željku Pašić, moju drugaricu :)

Ove su se dopale Željki pa ih je ostavila sebi :)

Plave sa piletom su za Željkinog sestrića Strahinju, a plave, sa autićem, još ne znamo ko će "prošetati"! ;)